Uvod
Danas su doživljaji postali najznačajnija roba koja se nudi na tržištu. Sa televizijskih ekrana, reklamnih panoa, stranica novina, stalno se nude proizvodi i usluge koji obećavaju neku vrstu intenzivnih doživljaja. Istovremeno su potrošači sve skloniji da traže da „dožive nešto novo“ (avanturistički turizam) i da preuzmu veće rizike kako bi sišli sa „utabanih staza“ (masovni turizam).
S rastom i razvojem turizma ljudi sve više traže egzotična mesta koja obećavaju „bogate doživljaje“. Naravno, ne samo turizam, već i brojne druge usluge i proizvodi baziraju se na vrsti i intenzitetu doživljaja koji mogu izazvati kod korisnika (od vožnje brzim automobilom koji se nudi na tržištu, preko ukusa osvežavajućih napitaka, do najnovijeg holivudskog filma). Imajući to u vidu danas su sve više u opticaju termini kao što su „društvo doživljaja“ i „ekonomija doživljaja“, što praktično znači da živimo u društvu u kome su doživljaji vrhunska vrednost (od metafizičkog doživljaja, preko erotskih i kulinarskih užitaka, do uživanja u sunčanju i kupanju na egzotičnim ostrvima). Zbog toga ne iznenađuje činjenica da su u tržišnoj ekonomiji doživljaji postali roba koja se nudi i prodaje. U tom kontekstu ni turisti se više ne zadovoljavaju klasičnim „razgledanjem mesta“, već traže mnogo više, traže raznovrsne, intenzivne doživljaje tokom putovanja, a upravo od toga zavisi intenzitet satisfakcije.
Teorija turističkih doživljaja
Turistička industrija se bavi prodajom doživljaja. Doživljajna vrednost turističkog proizvoda ili usluge je dominantni faktor koji utiče na donošenje odluka od strane potrošača. Turisti traže emocionalne doživljaje, a uspomene sa putovanja su njihova najvažnija karakteristika. Dok su robe opipljive, a usluge neopipljive, doživljaji se pamte, odnosno urezuju u sećanje. Imajući to u vidu, može se reći da su turističke atrakcije glavni generatori turističkih doživljaja i uspomena.Turističke destinacije, atrakcije, turoperatori i drugi učesnici u turističkom poslovanju smatraju da se turistički doživljaji mogu proizvoditi, pakovati i da se njima može upravljati, s ciljem da se turistima ponude uzbudljivi doživljaji koje će pamtiti. Kompleksna priroda turističkih doživljaja je predmet analize i rasprave u stručnoj literaturi. U tom smislu istraživači ističu određen broj problema koji se javljaju pri analizi doživljaja.Način na koji turisti opažaju svet oko sebe utiče na kvalitet i intenzitet njihovog doživljaja. Prekoncipirane ideje turista i njihova očekivanja utiču na to kako oni konzumiraju proizvod, kako ga procenjuju i uživaju u njemu.Turističke aktivnosti omogućavaju turisti da ostvari doživljaje koji se posmatraju kao korisni za ličnu dobrobit. Neke koristi od učešća u turističkim aktivnostima obuhvataju poboljšanje psihološkog raspoloženja i osećanja dobrobiti, potvrđivanje sopstvenog identiteta i upoznavanje drugih mesta i kultura. Stanje duha i dubina emocija obuhvataju vrste mentalnih stanja koje ljudi doživljavaju tokom putovanja, a koja se često opisuju kao posebni, puni značenja i izvan uobičajenog. Ovi doživljaji su sveobuhvatni i emocionalno intenzivni. Ljudi mogu da dožive „osećanje transcendencije, kao da su granice sopstvene ličnosti proširene“. Turisti takođe mogu da dožive intelektualni izazov, postanu duboko usredsređeni i izgube osećanje za vreme tokom optimalnog doživljaja. Intenzitet doživljaja zavisi od stepena do koga ljudi stupaju u interakciju sa proizvodom. Pravo okruženje će doprineti da ljudi stupe u dublju interakciju sa proizvodom, a turisti na taj način osećaju da je proizvod personalizovan na način koji im odgovara. Zbog toga će njihovi doživljaji izazvati veći stepen satisfakcije.Fenomenologija turističkog doživljaja obuhvata širok spektar turističkih doživljaja. U psihologiji fenomenološka metoda se koristi u manje ili više modifikovanom obliku. Fenomenološka metoda je jedan od specifičnih oblika introspektivne metode koju odlikuje sledeće: predmet fenomenološkog ispitivanja su pojave subjektivnog iskustva, odnosno svesno doživljene konkretne pojave. U ovom pogledu fenomenološki metod je blizak introspekciji, a suprotstavljen je biheviorističkoj nauci o ponašanju; Fenomenološku metodu karakteriše uzdržavanje od svih predubeđenja i pretpostavki, naučnih teorija, modela, utvrđenih načina mišljenja, odnosno njihovim –„stavljanjem u zagradu“ i vraćanjem samim stvarima i iskustvu; U opisu fenomena pojave treba opisati onako kako se neposredno javljaju u svesti, a to znači da fenomenolog mora da poseduje „disciplinovanu naivnost“; Fenomenologija od opisanih pojava ide dalje, ona konstruiše psihološke teorije i sisteme. Opis se mora prevazići, a u pojavama se moraju tražiti i sagledati suštine koje su u njima date. Ukoliko prihvatimo kao pretpostavku fenomenološki stav da u našem neposrednom iskustvu ne postoje samo čulni podaci, već da se suštine pojedinih objekata i fenomena mogu intuitivno opažati, onda se postavlja pitanje postoje li, i kakve su suštine turističkog doživljaja. U ovom kontekstu Koen (Cohen,1979) predstavlja pet načina turističkog doživljaja, baziranih na različitim stilovima potrošnje, uključujući i sklonost turista ka održanju dobrobiti, bekstvo od dosade, potragu za estetskim doživljajima i potragu za alternativnim smislom egzistencije. Drugi autori se bave empirijsko-fenomenološkim pristupom koji teži da objasni turističke doživljaje sakupljanjem refleksivnih, intimnih informacija. Ova istraživanja teže da opišu tok lične svesti.
Faze turističkog doživljaja
Postavlja se pitanje koje sve doživljaje mo-žemo tretirati kao turističke? Da li su turistički doživljaji samo oni doživljaji koji se javljaju za vreme boravka u nekom turističkom mestu ili obuhvataju i putovanja u odlasku i povratku, kao i sve doživljaje u vezi s tim, ili pak obuhvataju i doživljaje pre i posle putovanja. Problem je da li će se prihvatiti širi pojam turističkog doživljavanja, koji obuhvata i sve ono što se dešava pre i posle putovanja, ili uži pojam koji
obuhvata putovanja u odlasku i povratku i boravak, ili najuži koncept koji obuhvata samo boravak. Ipak, ovde, suštinske dileme nema, predmet analize će biti najširi koncept turističkog doživljaja, jer se bez analize svih sukcesivnih faza ne može shvatiti suština turističkog fenomena.
Pripremna faza i anticipacija putovanja
Integralni deo šireg koncepta putovanja čini i pripremna faza, u kojoj se budući turista praktično i psihološki priprema za predstojeće putovanje. Pojedinac počinje prvo mentalno, a zatim fizički da se priprema za turističku egzistenciju. Razmišljanje i razgovor o putovanju, sakupljanje informacija, priprema automobila za put ili rezervacija avionskih karata, molba susedima da pripaze kuću ili stan, pakovanje kofera i slične aktivnosti su samo neke od vidljivih manifestacija ove završne faze inkubacije iz koje će se uskoro stvoriti turista.Ova faza obuhvata vremenski period od donošenja odluke da se krene na put i obuhvata čitav niz psiholoških i praktičnih priprema. Budući turista sanjari i zamišlja nepoznate krajeve u koje će otići, a ukoliko je zainteresovaniji i obrazovaniji, sakuplja i čita vodiče i drugu putnu literaturu, a eventualno pokušava da malo nauči jezik zemlje u koju ide. Takođe se kupuju razne stvari neophodne za putovanje. Priprema putovanja je i društveni događaj, ukoliko putuje više članova porodice ili grupa prijatelja, predstojeće putovanje je predmet razgovora, zajedničkih dogovora i priprema (planiranje, sakupljanje informacija, organizacija, kupovina, itd.). Sve ove aktivnosti, svi ovi događaji vezani za pripremu putovanja izazivaju različite doživljaje i emotivne reakcije: napetost, radost, iščekivanje, nadu, nestrpljenje, strepnju, nesigurnost, nervozu, neizvesnost, strah, itd.Pripremna faza je i predmet empirijskih istraživanja. Tako, na primer, grupa autora (Maher, Steel i McIntosh, 2003: 59-67) prilikom istraživanja doživljaja turista na Antarktiku, polazi upravo od načina doživljavanja u predputnoj fazi. Oni su odabranoj grupi putnika za Antarktik slali upitnike na osnovu kojih su utvrdili njihova razmišljanja, osećanja, očekivanja i do-
življaje vezane za predstojeće putovanje.
Putovanje do turističkog odredišta
Putovanje do izabrane destinacije obuhvata putovanje nekim prevoznim sredstvom, uključujući i eventualna zaustavljanja zbog odmora i promene prevoznog sredstva. Tokom samog putovanja najčešći su sledeći doživljaji:
• Doživljaji koje generiše određena vrsta prevoznog sredstva (automobil, voz, brod, avion,) i samo kretanje kroz prostor, a koji se mogu kretati u rasponu od straha do uživanja.
• Doživljaji koji su vezani za posmatranje pejzaža koji promiče manjom ili većom brzinom pored prozora automobila ili voza. Posmatranje pejzaža sa broda ili iz aviona su sasvim različiti doživljaji, od kojih svaki ima svoje specifične čari. Ovaj doživljaj je praktično nerazdvojiv
od doživljaja kretanja određenim prevoznim sredstvom.
• Doživljaji vezani za društvene kontakte, odnosno slučajne susrete, poznanstva i razgovore sa nepoznatim ljudima na brodu, u vozu ili avionu. Komuniciranje sa saputnicima, sklapanje novih prolaznih poznanstava, ali i onih koji mogu prerasti u trajnije prijateljstvo ili čak ljubav.
Ponašanje i doživljaji na licu mesta
Boravak obuhvata vreme koje se provodi u određenom mestu ili mestima koja su odabrana kao cilj putovanja. To mesto ili mesta predstavljaju osnovni cilj, u njima leži glavni razlog zbog koga se krenulo na put. Upravo tu, na licu mesta, dolazi do zadovoljavanja ili nezadovoljavanja potreba, to jest do radosti i ushićenja ili do razočarenja ili nezadovoljstva. Boravak, susret sa izabranim mestom je centralna, najvažnija faza od koje u najvećoj meri zavisi uspeh ili neuspeh celog putovanja.
Ona nije važna samo zbog toga što najduže traje, već i zbog toga što za pojedinca ima najveći psihološki značaj. Tu dolazi do sučeljavanja snova sa stvarnošću, visokih očekivanja sa realnošću na licu mesta, tu se najviše i najintenzivnije doživljava. Boravak je ispunjen brojnim aktivnostima i događajima, bilo da su u pitanju poseta i obilazak gradova i kulturno-istorijskih spomenika, kontakt sa ljudima ili fizičke aktivnosti.Kako transformacija pojedinca u turistu napreduje, svakodnevna sredina u mestu prebivališta dobija poziciju pozadine - “back home“, deponovana kultura ishodišta je prognana u rezidualnu kulturu koja se nalazi u pozadini, a turistička kultura novog sveta preovladava. Drugim rečima, uobičajena vremenska, prostorna i kulturna dimenzija se „distanciraju“ u prošlost, a neuobičajeno, sada i ovde, dolazi u prvi plan i postaje nova realnost.
Turistička kultura, kao modus operandi i vivendi turističke egzistencije počinje da definiše i redefiniše uloge, pravila, pojmove, kretanja, oblike, sile, očekivanja i procese; kao i pojam animacije, odnosno zabave (ispunjenost novim duhom, hrabrošću i odlučnoščću, na primer). Život turiste je u suprotnosti sa kulturno oblikovanim i sankcionisanim životom kod kuće, a ludičke sile i želja za dokolicom dobijaju na snazi. Novo turističko stanje, u stvari, podstiče antistrukturalne manifestacije tako da turizam dobija karakteristike igre.Međutim, za utvrđivanje psihološke suštine putovanja i turizma nije dovoljan samo bihevioristički pristup u izučavanju aktivnosti, tj. ponašanje turista za vreme odmora, Naime, ponašanje je samo manje ili više veran odraz, posledica, određenih psihičkih procesa, kao što i svako ponašanje povratno utiče na dalji tok unutrašnjih procesa. Imajući to u vidu u centru pažnje treba da bude doživljaj turiste na licu mesta, onako kako ga doživljava i opisuje.
Teme istraživanja, koje se odnose na ovu centralnu komponentu turističkog modela, obuhvataju sledeća pitanja: da li pojedini novi turisti, sa određenim kulturnim predznanjem, žele da koriste deo animacije kako bi dodatno bili oslobođeni sopstvene kulture i svakodnevice; zašto određene grupe moraju prvo da dožive orijentacionu fazu pre nego što uđu u fazu pune animacije; da li je orijentacija najuzvišeniji period animacije zato što se vremenski nalazi odmah iza svakodnevnog vremena; koji turisti su više impulsivni i spontani tokom faze animacije; koji uobičajeni-neuobičajeni faktori najviše doprinose animaciji i turističkom transu; na koji se način animacioni svet biznismena razlikuje od animacionog sveta turiste; koliko su slične ili različite njihove maske; koje uloge u neuobičajenom turističkom svetu imaju turistički hramovi, zaposleni u turizmu, lokalno stanovništvo i turističke atrakcije; zašto pojedine grupe prolaze kroz ceo animacioni proces, a da pri tome ipak ne budu emancipovane i transformisane.Pomenuta grupa autora je posetioce Antarkitika ispitivala i na licu mesta i to tako što je paralelno vršen duboki intervju i obavljano posmatranje ponašanja. Takođe je analizirana prateća dokumentacija vezana za itinerer, kulturu, društvene odnose i obrazovne programe. Na osnovu toga došlo se do određenih rezultata koji ukazuju na sadržaj svesti, vrstu i intenzitet doživljaja na licu mesta.
Povratno putovanje u polaznu tačku
Povratno putovanje obuhvata putovanje od poslednjeg mesta boravka do kuće. Ovo putovanje ima istu strukturu kao i putovanje ka turističkoj destinaciji (prevozno sredstvo, promicanje pejzaža, društveni kontakti), međutim, budući da je pravac različit, jer se putuje u obrnutom smeru (nazad ka mestu prebivališta), ukupno raspoloženje, stanje duha, i doživljavanje ovog putovanja je različito. Posle provedenog odmora, posle brojnih utisaka, uzbuđenja, radosti ili razočarenja, turista je najčešće umoran, iscrpljen i ispražnjen, tako da nije više u stanju da sa istom pažnjom i interesovanjem kao u odlasku posmatra pejzaž, uživa u vožnji ili razgovara sa saputnicima. Pored toga, nema ni napetosti ni neizvesnosti oko toga šta ga čeka na kraju puta, jer se vraća u dobro poznatu svakodnevicu. Zbog toga povratno putovanje ima najčešće instrumentalnu vrednost (što brži i sigurniji povratak), jer umorni turista žuri da što pre stigne kući, da se odmori i sredi utiske. Ovo je utoliko izraženije kod onih turista kod kojih se već javila nostalgija ili koji su nezadovoljni putovanjem.Turizam, kao kratak skok sa polazne platforme, ima svoj početak u svakodnevnoj egzistenciji, svoje trajanje kroz animaciju na izabranoj destinaciji i kraj povratkom u polaznu tačku. Repatriaciona komponenta predstavlja transformacioni proces koji se sastoji od dve povezane faze.Prva faza obuhvata proces reverzije iz neuobičajenog sveta, koje počinje približavanjem trenutka povratka. Turista mora da napusti prostornu, vremensku i kulturnu zonu turističke destinacije i ostavi ih iza sebe. Psihološka retransformacija prvo deluje na turistu, a kulminaciju predstavlja sam čin odlaska (napuštanja) animiranog, neuobičajenog sveta destinacije. Stvarni povratak u uobičajeno, bilo da se radi o kopnenim, vazdušnim ili vodenim transportnim sredstvima, na primer, pruža mogućnosti za druge ritualne oblike opraštanje od turističke egzistencije. Druga faza se označava kao proces potčinjavanja koji obuhvata vaskrsenje ranijeg ja (sebstva) i reafirmaciju uobičajenog sveta. Ovde kulturni, zadnji i prednji, plan počinju da menjaju mesta. Drugim rečima, rezidualna kultura, koja se povukla u pozadinsku poziciju tokom boravka na destinaciji, i čije upražnjeno mesto je zauzela turistička kultura, sada u potpunosti preuzima prvobitnu poziciju. Kako ovaj proces napreduje, neuobičajeno postepeno ustupa mesto uobičajenom, banalnom.
Posleputna faza, uspomene i sećanja
Posleputna faza obuhvata neodređeni vremenski period od povratka kući (dužina perioda zavisi od brojnih spoljnih i unutrašnjih faktora, karakterističnih za svakog pojedinca). Posle svega, može se javiti (kod većine turista se javlja) radost zbog povratka kući. Kod drugih se javlja nezadovoljstvo, jer im je na odmoru bilo lepše nego kod kuće, gde ih ponovo čekaju uobičajene obaveze ili dobro poznata svakodnevica. Po povratku, turista u sećanju sređuje svoje utiske i doživljaje, upoređujući viđeno i doživljeno s onim što je očekivao pre polaska. Taj bilans može biti manje ili više pozitivan ili negativan, što utiče na stepen satisfakcije obavljenim putovanjem. Pojedinih prijatnih i neprijatnih doživljaja turista se može sećati jako
dugo, čak i tokom celog života. Pored toga, putovanje utiče i na promenu ili još češće potvrđivanje prethodnih stavova turiste prema zemlji u koju je putovao, ali i prema sopstvenoj zemlji i kulturi, koje se sada, u kontekstu novostečenih iskustava sa putovanja, sagledavaju na drugačiji način. Povratak sa putovanja prati čitav niz aktivnosti kao što su razgledanje kupljenih suvenira i drugih predmeta, fotografija, slajdova, video zapisa, zajedno sa porodicom i prijateljima. Tu su i razgovori o putovanju sa kolegama s posla, slušanje muzike sa diskova koji su kupljeni na putu, eventualno priprema kulinarskih specijalitet iz zemlje u kojoj je proveden odmor, itd. Efekti putovanja mogu, u krajnjoj liniji, i prevazići neki vremenski, formalno ograničen, period i protezati se kroz ceo život, u obliku sećanja i delanja koji u pojedincu izazivaju post festum širok spektar prijatnih doživljaja.Pomenuti istraživači načina doživljavanja Antarktika bavili su se i posleputnom fazom. U ovoj fazi korišćena je metoda dopisivanja sa putnicima posredstvom elektronske pošte i to u periodu od dva do šest meseci od povratka sa putovanja. Na taj način se došlo do relevantnih informacija vezanih za stepen satisfakcije obavljenim putovanjem, kao i doživljaje vezane za sećanja i uspomene.
Zaključak
Prikazani pristupi su fokusirani na način na koji ljudi reaguju na turistički proizvod, njihove lične konstrukcije proizvoda i načine doživljavanja pojedinih faza putovanja. Ipak, vreme i prostor se socijalno i kulturno interpretiraju. U zavisnosti od profila ljudi, oni će obraćati pažnju na različite stvari, čak i kada se nalaze na istom mestu u isto vreme. Imajući to u vidu, posrednici u turizmu imaju veliki značaj, jer je njihova uloga da usmeravaju pažnju turista na najvrednije stvari i da pružaju odgovarajuću interpretaciju, kako bi obogatili turistički doživljaj.Turistički posrednici i operatori imaju zadatak da upravljaju turističkim ponašanjem, nudeći turistima odgovarajuću sredinu koja će biti u stanju da zadovolji njihove potrebe i očekivanja. Oni takođe pojačavaju turističke doživljaje tako što kontrolišu i usmeravaju pažnju
posetilaca na turističke atrakcije, događaje i aktivnosti koje imaju najveći potencijal za izazivanje intenzivnih doživljaja.
Нема коментара:
Постави коментар