Svetski turizam u budućnosti

Uvod

Savremeni turizam sve više odvaja one uticaje u svetskom ekonomskom sistemu na koje može da utiče i one koje su van sfere njegovog delovanja. Uticaji koje turizam ne može da kontroliše, sve više postaju njegovi neprijatelji.

 Zbog toga možemo da kažemo da su ,,jahači apokalipse” u svetskom turizmu veoma važne činjenice njegovog budućeg razvoja. Demografske promene u svetu sve više fiksiraju turističku tražnju i ponudu u novim prostornim celinama, sa novim turističkim resursima, s jedne strane veoma kvalitetnim, a s druge strane često ekstremnim. Rast svetskog stanovništva takođe uvećava segmentne grupe potrošača sa tačno izdiferenciranim obeležjima i definisanom ekonomskom moći.

 Drugi “jahač apokalipse” u svetskom turizmu ne može da zaustavi rast nauke, koja brzo menja metode, obim, strukturu i načine formiranja svetskog turistič-kog proizvoda. To, s druge strane, omogućava brži rast želja savremenih turista od promena, prilagođavanja i diverzifikovanja svetske turističke ponude.

 Treća nemogućnost uticaja savremenog turizma je na tehničko-tehnološki progres koji strahovitom brzinom razvija kako sadržaje direktne turističke ponude, tako i svih indirektnih činilaca turističkog proizvoda. Takve tendencije na strani turističke tražnje menjaju svest potencijalnih potrošača, često u nekorektne, ili neostvarljive turističke motive. Poslednji ,,jahač apokalipse” u svetskom turizmu širenjem informacionih tehnologija otvara mogućnost nekonkurentne trke u prikupljanju i plasiranju različitih informacija, gušeći, u mnogim slučajevima, manje razvijene destinacije. Stvarajući mogućnost virtuelnog sveta turističkim potrošačima, on dovodi do dominacije, agresivnosti, moći i kapitala u svetskim turističkim tokovima.Budućnost svetskog turizma mora da objedini pozitivne i negativne činioce razvoja, s tim da pozitivni efekti uvek mogu da izbegnu negativne uticaje, uz stalni rast turističkog prometa, pravilnu redistribuciju, realokaciju turističke ponude i ostvarenje potpunog zadovoljenja kako turista, tako i turističkih radnika i lokalnog stanovništva.

Neke značajne odrednice budućeg razvoja svetskog turizma

Globalni svet je ušao u fazu najdinamičnijih promena. One mogu da dovedu do potpunog sloma svetskih društveno-ekonomskih kretanja, ili do potpuno nove preraspodele svetskih resursa, nivoa životnog standarda i privredne razvijenosti. Ako do 2020. godine giganti, kao što su Kina, Indija i Rusija, preuzmu vodeću ulogu u svetskoj ekonomiji, onda će i svetski turizam doživeti nove oblike disperzovanja i regionalnih kretanja (WTO, 2000). Nova masa novčanih sredstava omogućiće veće izdvajanje za turizam, kako u pogledu ulaganja u razvoj novih destinacija, oblikovanja kvalitetnog turističkog proizvoda, tako i u pogledu rasta potrošnje budućih turista. Brzi porast demografskih, političkih i tehničko-tehnoloških promena, koje su van uticaja turizma, izazivaju nove potrošačke testove, kreativno pakovanje turističkih proizvoda i novu fizionomiju turističkog transporta. To dalje oblikuje turističku tražnju, ponudu starih i novih destinacija, marketing i distribuciju, pretvarajući ih u najdinamičnije procese. Takođe, novi razvoj ljudskih resursa, za potrebe turizma, u budućnosti, otvara nove sisteme menadžmenta humanih resursa (HRM) i razvoja humanih resursa (HRD), koji, uz pomoć informacionih tehnologija, postaju jedinstven zahtev budućih turističkih trendova.Budući razvoj svetskog turizma ne samo da evidentira opšte promene, već uvodi i specifične, koje moraju brzo da budu prihvaćene. Zbog toga turističke organizacije, u budućnosti, neće samo da upravljaju resursima i globalnim razvojem, već će težište menadžmenta prebaciti na trendove. To ukazuje da je na početni razvoj turizma bio od presudnog uticaja saobra-

ćaj, a na budući to će biti tehničko-tehnološki napredak, razvoj informacionih sistema i upravljanje modernim kadrovima.Prema predviđanjima WTO svetski turizam će u periodu do 2010. godine rasti po stopi od oko 4% godišnje i dostići će jednu milijardu aktivnih turista (WTO, 2000). U mnogim zemljama doći će do restrikcije domaćeg turizma, zbog neuspelih 

tranzicionih promena, ili zbog nove preraspodele fonda slobodnog vremena, u razvijenim zemljama. Takođe, politička nestabilnost, terorizam i ratovi desetkovaće turističku ponudu u tim zemljama. U zemljama brzog ekonomskog rasta (istočna i jugoistočna Azija) turizam mora da postane ,,nužna potreba”, kako bi ljudi iz tih zemalja brzo dostigli nivo turističke potrošnje i ponude razvijenih zemalja. Regionalna preraspodela svetskog turizma ići će prema Karibima, centralnoj i južnoj Americi, s tim da se u tim zemljama reše socijalni problemi koji izazivaju nestabilnost turističke ponude. Delovi južne i istočne Afrike, u svetskom turizmu, igraju sve značajniju ulogu i to naročito u turizmu doživljaja, safari i eko-turističkoj aktivnosti. Južna, jugoistočna i istočna Azija, u budućem razvoju turizma, osvojiće veliko tržište, rast turističke potrošnje, potpunu valorizaciju antropogenih vrednosti i oblike savremenog, tj. poslovnog, kongresnog i avanturističkog turizma.

U budućnosti će svetski turizam zavisiti od dve grupe faktora:

• egzogenih, odnosno eksternih i

• internih faktora.

Egzogeni faktori direktno određuju svetski društveno-ekonomski sistem, a indirektno svetski turizam. Ti faktori uključuju: globalno kretanje svetskog kapitala, demografsku eksploziju i demografsko starenje, uvođenje tehničko-tehnoloških novina u sekundarnim sastavnim delovima turističkog proizvoda, virtuelni svet turizma u sistemu informacionih tehnologija i rešavanje konflikata, koegzistencije i simbioze turizma i životne sredine.Interni faktori predstavljaju unutrašnje pokretačke promene, u okviru upravljačkog turističkog sistema, po pojedinim sektorima.Rešavanje socijalnih promena u svetskom turizmu biće kroz realizaciju ponude na kratak rok. U velikim gradovima to zahteva izgradnju namenskih zabavnih parkova, rekreacionih zona i otvaranje privremenih kapaciteta za izletnike i vikend turiste u bližoj okolini. S druge strane, u onim zemljama, gde je starenje stanovništva brže, motivi putovanja kretaće se od odmora i zabave, prema edukativnim destinacijama, sa atraktivnim antropogenim vrednostima. U onim zemljama, u kojima dolazi do demografske eksplozije 

i gde postoji višak stanovništva, turistički motivi budućnosti biće:

• sve veće učešće mladih u kreiranju turističke ponude; tako, npr. 88% mladih 

ljudi u svetu želi da razvije privatni biznis u turizmu, uz pomoć svojih država i međunarodnih razvojnih fondova; takođe, oni žele kompletno umrežavanje informacionih turističkih sistema, 

brzu konkurenciju i stalnu edukativnu aktivnost; i

• veće učešće mladih u preraspodeli ukupne turističke tražnje; zbog čega sve zemlje moraju da obrate pažnju na turizam mladih, izgradnju velikih hostela i kamping centara, sa takvim turističkim proizvodom koji je prilagođen njihovoj platežnoj moći i njihovim zahtevima.

Sve savremene tendencije, u svetskom turizmu, moraju da zadovolje prelaz iz masovnog ka individualnom, tj. iz kompleksno uobličenog pasivnog proizvoda ka posebnom. To znači da budućnost svetskog turizma zahteva promene u odnosu potrošača prema svojim novčanim sredstvima, fondu slobodnog vremena, ujednačavanju socijalnih kategorija segmentacije potrošača i ponuđača turističkih usluga, ekonomskih efekata, turističkih zahteva i proizvodnje turističkog proizvoda, kao i pretvaranja elemenata životne sredine u bazne motive turističkih kretanja. Budući turizam mora da rešava antagonistički sukob između stalno rastućih želja turista, s jedne strane, i stalno rastućih zahteva ponuđača usluga, s druge strane. To može da izazove negativne efekte u neplanskoj gradnji turističkih kapaciteta, zapošljavanju neodgovarajuće radne snage, manipulaciju turističkim informacijama i nelojalnu konkurenciju. Ta nelojalna konkurencija ubrzaće gašenje onih preduzeća koja su dostigla saturaciju u turističkoj aktivnosti i afirmaciju onih koja još uvek nisu dostigla nivo stabilnih ekonomskih subjekata.Osim osnovnih faktora budućeg razvoja svetskog turizma, koji proističu iz globalizacije, možemo da kažemo da su veoma značajni i oni koji deluju na duži rok. 

Ti faktori su:

• globalno zagrevanje i narušavanje 

ozonskog omotača; razni uragani, cunami, raspored kiselih kiša, širenje pustinja i jačanje monsuna utiču na razmeštaj i zaštitu turističkih centara u čitavom svetu; takođe, neprestano ispuštanje otrovnih gasova u atmosferu sve više ugrožava atraktivne turističke regione, kao što su Azija i Pacifik;

• povećanje temperature povećava i rast 

nivoa svetskog mora, što uslovljava novu preraspodelu svetskog turizma;

• investiciona ulaganja, u budućem razvoju svetskog turizma, takođe zahtevaju rekonstrukciju;

• lične osobenosti turista takođe su indikator njegovog budućeg razvoja; i

• tehnološke inovacije, kao što je virtuelna realnost, mogu jednog dana zameniti autentično iskustvo putovanja u potpunosti (Milenković, 2006).

Novo oblikovanje turističke tražnje oblikuje i novog turistu–potrošača, kao sofisticiranog, već oformljenog i zahtevnog. Novi sofisticirani turista je nastao kao rezultat iskustva. Turisti iz glavnih regiona sveta, koji kreiraju tražnju, postali su česti putnici koji poseduju lingvističke i tehnološke sposobnosti i mogu da funkcionišu u multikulturalnom i zahtevnom okruženju. Tome treba dodati snažniji marketing novih destinacija, kako bi ušle u ukupnu preraspodelu turističkih putnika. Obrazovanje je takođe odigralo značajnu ulogu, zajedno sa razvijenim 

komunikacijama i dovelo do više softiciranih zahteva od strane tur-operatora, koji sada traže nova iskustva kombinovana sa interesantnim aktivnostima, koje će ispuniti vreme odmora i zadovoljiti njihove raznovrsne interese. U tom slučaju budući turisti moći će da biraju između različitih ponuda, koje im omogućavaju manje vremena provedenog na putovanju do destinacija, efikasnost realizovanja turističkih usluga i prihvatanja kvaliteta turističkog proizvoda. To će sve da omogući brzi protok informacija, brzo prezentovanje destinacija i virtuelni svet doživljaja elemenata turističke ponude.Kako turističko tržište dostiže zrelost, 

rastuća konkurencija će primorati preduzeća da identifikuju i primene moderne metode menadžmenta, odnosno upravljanja. Ovi metodi omogućiće turizmu da minimizira troškove i maksimizira outpute. U isto vreme kreiraju se komparativne prednosti kroz diferencijaciju turističke industrije. Ovo se postiže:

a) efikasnošću i produktivnošću koje donose prednosti u troškovima i

b) diferencijacijom i pozicioniranjem koje donose prednosti u vrednostima.

Sve te promene su tesno povezane sa tehničko-tehnološkim procesima, a naročito dejstvom informacionih sistema.Te tehnologije, na budućnost svetskog turizma, utiču dvojako:

1. na mikronivou tehnologija će povezati celo preduzeće i omogućiti efektivno i brzo upravljanje; i

2. na makronivou informacione tehnologije omogućiće dijagonalnu integraciju industrije turizma kroz unapređenje proizvodnje, distribucije i prodaje kompleksnog turističkog proizvoda (Milenković, 1999).Da bi se ostvarila efikasnost svetskog turizma, ubrzava se i stvaranje velikih multinacionalnih kompanija, koje mogu da pruže turističke usluge, u većini zemalja sveta. Globalizacija je, takođe, jedan od glavnih trendova budućeg razvoja turizma. Ona se bazira na jedinstvu ukusa u svetu i preferencijama vezanim za proizvode, koji rezultiraju iz globalne standardizacije i poboljšanjima u tehnološkim inovacijama.Globalizacija je rezultat povećane koncentracije u industriji turizma. To uslovljava koncentraciju svetskog kapitala u malom broju multinacionalnih turističkih kompanija, a samim tim i kontrolu svetskih turističkih kretanja. Tok koncentracije koji se ostvaruje kroz horizontalno i vertikalno povezivanje je takav da za kompanije srednje veličine u turizmu može da predstavlja problem. Zbog toga rast i razvoj turističkih preduzeća, na multinacionalnom tržištu, obuhvata sledeće elemente:

• ekonomija obima varira u zavisnosti od kontrolisanih i nekontrolisanih faktora turističkog razvoja;

• sposobnost finansiranja visokobudžetnih kampanja, zbog toga što se na svetskom nivou pojavljuju mnogi razvijeni fondovi za turističku aktivnost;  • sposobnost disperzovanja rizika na novim diversifikovanim tržištima;

• uključivanje novih marketing koncepcija;

• aktivno korišćenje tehničko-tehnološ-kog napretka;

• optimizacija korišćenja turističkih resursa i njihova disperzija po različitim sezonskim i vansezonskim intervalima;

• racionalno ponašanje na međunarodnom tržištu humanih turističkih resursa;

• stvaranje konkurentske prednosti u odnosu na ostale učesnike u distribuciji svetskog turističkog proizvoda;

• upravljanje razvojem turizma u budućnosti prepustiti onim menadžerima koji, osim znanja, kreativnosti i veštine, imaju i više raspoloživog vremena za te poslove; i

• stvarati istaknute i prepoznatljive marke i brendove turističke ponude na svetskom turističkom tržištu (Dulčić, 2001).

Kako bi se izbegli problemi u razvoju svetskog turizma i to naročito da velike korporacije u cilju stvaranja velikog profita, zapostave interese turista, turističkih radnika, lokalne zajednice i životne sredine, javljaju se novi trendovi poslovanja.Mnoga mala i srednja preduzeća, pronalazeći najatraktivnije i najpoželjnije delove destinacije svu svoju pažnju usmeriće na te delove. Iz takvih odnosa, komparativne 

prednosti su:

a) diferencijacija turističkog proizvoda;

b) visok nivo personalnih usluga kroz stalnu edukaciju turističkih kadrova;

c) potpuna informisanost o turističkom proizvodu;

d) racionalno poslovanje, stalni rast kvaliteta turističkih usluga i ujednačavanja odnosa razmene kroz politiku cena;

e) deregulacija svetskog turističkog trži-

šta; i

f) sinergija ukupne turističke aktivnosti, sa ukupnim razvojnim zahtevima destinacija (Milenković, 2006).Izazovi budućeg turizma mogu biti rešeni dobro obučenom, energičnom, preduzimljivom radnom snagom, koja govori više jezika, koja razume suštinu turizma i poseduje profesionalnu stručnost. Instruktori i treneri imaće ulogu da obezbede inovacije, podstaknu poboljšanja, motivišu radnu snagu i da rade na stalnom prevazilaženju specifičnih problema u turizmu.Konačno, budućnost svetskog turizma obuhvata i tzv. održivi razvoj i održivi turizam. Najznačajnije je da se odrede precizne mogućnosti turističkog kapaciteta podnošljivosti svake destinacije. U tom smislu mora da se vodi računa o fizičkim osobenostima izvorne prirodne sredine svake destinacije, ekonomsko-socijalnim uticajima turizma na tu sredinu i njenoj ekološkoj stabilnosti. Da bi se postigla (cost-benefit) sigurnost razvoja turizma, on mora da reši konflikte putem alternativnih strategija razvoja, koegzistenciju kroz optimizaciju troškova i koristi i simbiozu, tako da atraktivni elementi životne sredine budu generator razvoja turizma. To nameće i zahtev decentralizovane koncentracije turističkih kapaciteta, kako bi se ostvarila potpuna sinergija budućeg 

razvoja turizma i životne sredine.

Zaključak

Sve savremene promene u svetu reflektuju se direktno, ili indirektno na promene u svetskom turizmu. Turizam je bio i ostaće vodeći indikator globalizacije. U tome da postane takav proces, da svakom čoveku omogući hedonističke zahteve za odmorom, rekreacijom i zabavom, on nailazi na velike probleme. Sve više se ističu oni problemi na koje turizam ne može aktivno da utiče, jer su ti procesi brži i konkretniji u sprovođenju interesa globalnog kapitala.Demografska kretanja u svetu, brzi rast nauke, tehnike, tehnologije, kao i distribucije i promene informacija uslovljavaju regionalnu preraspodelu svetskog turizma. Nove metode formiranja turističke ponude i tražnje, stvaranje novog, fleksibilnog i brzo prihvatljivog turističkog proizvoda, kao i doživljavanje sveta kod kuće, uslovljavaju da svetski turizam ulazi u rizičnu fazu.  

Ta faza podrazumeva preuzimanje kontrole nad njim od onih zemalja koje imaju najbrži ekonomski rast i razvoj, što, u krajnjem slučaju, određuje obim i strukturu svetskih turističkih kretanja.Različita shvatanja dosadašnjeg razvoja svetskog turizma izdvojila su i one faktore na koje on može da utiče.

 Ti faktori, na strani turističke tražnje, označavaju prelaz između masovnog i postmodernog turizma u tom smislu da se prelazi iz zadovoljenja potreba, po svaku cenu, u zadovoljenje potreba, koje nose obeležje izgrađene turističke kulture. To znači da masovni turizam, bez jasno definisanih segmentnih grupa potrošača prelazi u individualni, visoko sofisticirani turizam, sa jasno izdiferenciranim potrošačima. S druge strane, svetski turizam moraće da bude podređen tehničko-tehnološkim promenama dejstvu informacionih sistema, kako bi mogao da zadovolji stečene potrebe turista, ugrađujući u njih specifične turističke zahteve.Budućnost svetskog turizma je kompleksna kategorija, koja povezuje interese rada i kapitala, kroz sopstveno vlasništvo, s jedne strane i ostvarenje ekonomskih efekata za sve učesnike u turizmu, s druge strane. Kroz održivi razvoj turizam postaje globalna tema korišćenja atraktivnih elemenata životne sredine, ali samo tamo gde to korišćenje čini potpuno zadovoljenje svih učesnika i ostvarenje koristi za sve.